HOME OBAVESTENJA ZA CLANOVE RAD PENZIONERA, TUMACENJE ZAKONA
RAD PENZIONERA, TUMACENJE ZAKONA ПДФ Штампа Ел. пошта
Aутор текста admin   
четвртак, 17 јун 2010 11:39
Beograd, 16.06.2010. godine
Članovima Udruženja
Predmet: Odgovor na često postavljano pitanje: Da li starosni penzioner koji obavlja samostalnu delatnost ima pravo, po prestanku obavljanja te delatnosti, na ponovno određivanje penzije?
Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 34/2003, 64/2004 - odluka USRS, 84/2004 - dr. zakon, 85/2005, 101/2005 - dr. zakon i 63/2006 - odluka USRS - dalje: Zakon), članom 121. stav 1. predviđeno je da korisnik starosne penzije, koji se zaposli ili počne da obavlja samostalnu delatnost, po osnovu koje je obavezno osiguran na teritoriji Republike, ima pravo po prestanku tog zaposlenja, odnosno obavljanja samostalne delatnosti, na ponovno određivanje penzije, ako je u tom osiguranju proveo najmanje godinu dana. Istim članom u stavu 2. utvrđeno je da se korisniku penzije koji radi u inostranstvu za vreme tog rada obustavlja isplata penzije, ukoliko međunarodnim ugovorom nije drugačije predviđeno.
Zakonom, ni jednom odredbom nije izričito uređeno da li korisnik penzije može da obavlja samostalnu delatnost, radi ili bude angažovan na neki drugi, Zakonom o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005 i 61/2005), predviđen način i da mu se za to vreme vrši isplata penzije. Mogućnost angažovanja korisnika penzije bliže je pojašnjena mišljenjem resornog ministarstva i uputstvima nadležnog fonda. Izuzetak je korisnik porodične penzije, kod koga je uslov za korišćenje penzije, da nije u osiguranju (član 111. stav 2. Zakona).
Korisnik starosne penzije može:
• da zasnuje radni odnos sa punim radnim vremenom na neodređeno ili određeno vreme, sa svim pravima i obavezama po osnovu Zakona o radu;
• da obavlja samostalnu delatnost;
• da zaključi ugovor o povremenim i privremenim poslovima (u smislu člana 11. tačka 9) Zakona);
• da obavlja poslove po osnovu ugovora o delu, odnosno poslove po osnovu drugih ugovora, kod kojih za izvršen posao ostvaruje naknadu u smislu člana 12. stav 1. tačka 3) Zakona.
Po osnovu navedenih angažovanja korisnik starosne penzije stiče svojstvo obavezno osiguranog lica po osnovu penzijskog i invalidskog osiguranja, što podrazumeva i obavezu plaćanja doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje (dalje: doprinos za PIO), a period angažovanja računaće se u staž osiguranja. Zarada, odnosno osnovica na koju je plaćen doprinos za PIO uzeće se pri ponovnom određivanju godišnjeg ličnog koeficijenta. Za vreme angažovanja po bilo kom navedenom osnovu, korisniku starosne penzije ne obustavlja se isplata penzija.
Kako je članom 107. Zakona predviđeno da se pravo na starosnu penziju ostvaruje posle prestanka osiguranja, to praktično znači da bez obzira kada je osiguranik ispunio zakonom propisane uslove za starosnu penziju, zahtev za ostvarivanje tog prava može podneti tek po prestanku osiguranja. Korisnik starosne penzije ne može biti angažovan po bilo kom osnovu odmah po prekidu osiguranja po osnovu koga je ostvario pravo na penziju. Drugim rečima, on jedno vreme mora biti isključivo korisnik penzije. Ni jednom zakonskom odredbom, mišljenjem nadležnog ministarstva niti uputstvom nije predviđeno koji je to vremenski period u kome se mora koristiti penzija pre nego što korisnik penzije ponovo bude u osiguranju, ali mora postojati prekid između prestanka osiguranja po osnovu koga je ostvarena penzija i ponovne prijave na osiguranje po osnovu novog angažovanja.
Za ponovno određivanje penzije, bitno je da se u novom osiguranju provede najmanje godinu dana.
Korisnik invalidske penzije, s obzirom na definiciju pojma invalidnosti u članu 21. Zakona (da invalidnost postoji kad kod osiguranika nastane potpuni gubitak radne sposobnosti koji se vezuje za bilo koji posao) nije mogao do stupanja na snagu Zakona o radu zasnovati radni odnos. Kako se Zakonom o radu, kao opšti uslov pri zasnivanju radnog odnosa, ne zahteva opšta zdravstvena sposobnost (izuzetak su poslovi koji po svojoj prirodi zahtevaju zdravstvenu sposobnost) postavlja se pitanje da li će poslodavci moći da zasnuju radni odnos i sa korisnikom invalidske penzije.
Ukoliko bi korisnik invalidske penzije zasnovao radni odnos, Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (dalje: Fond) je u obavezi da pokrene postupak za ponovnu ocenu invalidnosti takvog korisnika. Sudbina njegove ranije stečene penzije zavisi od ponovne ocene, nalaza i mišljenja lekara veštaka.
Do stupanja na snagu Zakona o radu, korisnik invalidske penzije, prema mišljenju resornog ministarstva i uputstva Fonda, je mogao da obavlja poslove po osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima kao i poslove po osnovu ugovora o delu, autorskog ugovora i drugih ugovora, kod kojih se za izvršen posao ostvaruje naknada i na koju se počev od 1.7.2003. godine plaća doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje. Međutim, Zakonom o radu je utvrđeno da ugovor o privremenim i povremenim poslovima može poslodavac da zaključi samo sa korisnikom starosne penzije.
Na korisnika invalidske penzije se, bez obzira što je bio u osiguranju i što je po tom osnovu plaćen doprinos za PIO, za razliku od korisnika starosne penzije, ne može primeniti odredba člana 121. stav 1. Zakona, što znači da on ne može da traži ponovno određivanje penzije.
Kad je u pitanju korisnik porodične penzije, njegovo zaposlenje, obavljanje samostalne delatnosti, kao i obavljanje ugovorenih poslova imalo bi za posledicu prestanak isplate porodične penzije. Članom 111. stav 2. Zakona predviđeno je da se porodična penzija isplaćuje pod uslovom da podnosilac zahteva u tom periodu nije u osiguranju.
Čest slučaj je da udovica, koja je u radnom odnosu, podnese zahtev za priznavanje prava na porodičnu penziju po smrti bračnog druga. Fond procenjuje zahtev udovice, pa ukoliko ona ispunjava zakonom predviđene uslove donosi rešenje o priznanju prava na porodičnu penziju, a isplatu iste uslovljava prekidom radnog odnosa.
Radmila Adžić,  sekretar ULUS-a
Последње ажурирано четвртак, 17 јун 2010 15:02